Iza ovog osmeha krije se toliko stvari...
Kazu da ljubav, ljubav je samo rec... Lazu. Ljubav je nesto mnogo vise. Ljubav je inspiracija, ljubav je snaga.
Sve je pocelo pre nesto vise od 4 godine. Odusevio me je svojim ponasanjem, karakterom. Trudio se dugo i na kraju uspeo. Zavolela sam ga previse... Trajalo je, bilo prelepo i nezaboravno, ali naravno, ne vecno.
Raskinuli smo pre par dana i imam potrebu da sve to podelim sa nepoznatim ljudima.
Razlog? Ne znam da li postoji... Znam da me voli, volim i ja njega. Mozda je prezasicenost, mozda nije nase vreme. Jednostavno nije islo. Okolnosti su takve da sam primorana da ga vidjam svakoga dana, htela ja to ili ne. Tesko mi je, priznajem, ali valjda tako mora.
Volela bih da mogu da budem jaka, da ne posustanem. Volela bih da mi se ljudi dive, da budem optimista, da ga prosto odusevim svojom novom licnoscu, a da on ipak zna da sam u dubini duse i dalje ona ista, stidljiva i zatvorena devojka koju je ljubav naterala da prekrije tugu velikim osmehom. Volela bih da plenim pozitivnom energijom u svakom trenutku, da moj osmeh bude moj zastitni znak. Cini mi se da me on ipak previse dobro poznaje i da je nemoguce zavarati ga, ali vredi pokusati. Potrebna je samo hrabrost, a ja je nazalost, trenutno nemam.